Krinka noći

Noć
Ležim budan
Svuda mrak
Tišina
Jedno malo savršeno biće
Spava pokraj mene
Dižem se
Promatram je
Spava mirno
Odlazim do prozora
Promatram je
U ovom mraku
Njena blijeda put
Izgleda još ljepše
Kosa joj lagano pada
Preko mekih usana
Skrećem pogled
Razmišljam
-Otiđi, otiđi sad kad nisi još sve upropastio
Gledam van
Nikog nema
Samo ja i moje misli
Mislim:
-Bolje tako. Nitko ne će znati
Polako se okrećem
I tražim svoje stvari
Al' evo je
Budi se
Gledam je sa strahom da ne shvati
Polako otvara svoje velike oči i traži me
Kad me ugleda
Nasmije se zadovoljno
I primiri
Polako ustaje
Dolazi do mene
Gledam je
Leprša i sjaji poput anđela
Ugleda moj pogled
Zabrinuto me upita:
-Što je?
Ja samo odvratim:
-Ništa, ne brini
Nasmije se
Zagrli me i nježno poljubi
Pogleda van
Stojimo tako zagrljeni
Tišina
Svuda mrak
Odjednom mi šapne:
-Volim te
Ja mislim:
-I ja tebe. Zato moram otići.